Садржај предмета

Теоријска настава:

●                   Општа фармакологија: дефиниције лекова, дозирање, основе фармакокинетике и фармакодинамике, одабране теме фармакотерапије (нежељена дејства лекова, примена лекова у посебним популацијама)

●                   Фармакологија вегетативног и централног нервног система, фармакологија аутакоида (хистамин, серотонин, еикосаноиди); фармакологија система органа: кардиоваскуларни систем, крв и ткива, респираторни тракт, гастрионтестинални тракт, ендокрини систем, антимикробни лекови, антитуморски лекови, имуносупресиви

●                   Токсикологија: основни принципи, антидоти, најчешћа тровања лековима, пестицидима, гасовима, хипоксичким отровима, супстанцама биљног и животињског света

Практична наставa:

●                   Подела, порекло и означавање лекова, фармакопеја, основни прописи у области лекова; претрага готових лекова за хуману медицину, сажетак карактеристика лека и упутство за лек, пријава нежељеног догађаја на лек

●                   Инструменти самопроцене здравственог стања, исхода лечења и квалитета живота пацијента у појединим областима фармакотерапије

●                   Вештине од значаја за фармакотерапију: предности и недостаци начина примене лекова, комплијанса и адхеренца, едукација пацијената о фармакотерапији, препознавање озбиљног и веома честог нежељеног дејства најчешће коришћених лекова

Литература:

1.                  Ђ. Стевановић; П. Милић; Ј.  Јовановић Мирковић; В. Илић; Х. Алексопулос; Фармакологија са фармакокинетиком; Ћуприја: Висока медицинска школа струковних студија, 2019.

2.                  С. М. Јанковић; Приручник из фармакологије и токсикологије; Крагујевац: Факултет медицинских наука, 2013.

3.                  Х.П. Ренг, ур. Ранг и Дале: Фармакологија, 8. издање. Београд: Дата Статус, 2019.

Методе извођења наставе

Предавања, консултације, израда семинарских радова, учење за колоквијум и завршни испит

Циљ предмета:

Студент стиче знања о процесу здравствене неге као методи рада. Изучава структуру и фазе процеса здравствене неге и оспособљава се за примену истих. Упознаје се са предностима и потешкоћама приликом примене ПЗН. Стиче знања и примењује вештине потребне за спровођење ПЗН. Упознаје се са документацијом Процеса здравствене неге.

Исход предмета:

Студент ће знати структуру и фазе процеса здравствене неге. Знаће да објасни, опише и примени процес здравствене неге. Знаће да: утврди потребе за здравственом негом, постави дијагнозе неге и колаборативне проблеме, постави циљеве и планира негу, спроведе реализацију неге и изврши евалуацију постигнутог. Документује све фазе рада.

Садржај предмета

Теоријска настава

Појава и развој процеса здравствене неге. Дефинисање ПЗН. Научна заснованост ПЗН. Опште карактеристике и предности. Утврђивање потреба за негом: процена  према основним људским потребама (Маслов, Калиш, Хендерсон), прикупљање података (сестрински интервју, физикални преглед, мерења). Сестринске дијагнозе и колаборативни проблеми (актуелне, потенцијалне, могуће, умерене према здрављу). Нанда листа и класификација. Планирање неге (постављање циљева и план неге). Реализација (тим за негу и здравствени тим). Евалуација (врсте и методе).

Практична наставa :

Упознавање са документацијом ПЗН. Практично утврђивање потреба за негом и прикупљање података различитим методама. Постављање дијагноза неге и колаборативних проблема. Постављање циљева и израда плана здравствене неге. Практична примена реализације плана здравствене неге. Евалуација ПЗН (почетна, у току и завршна, квалитативна и кванитативна).

Литература:

1. Рудић Р., Коцев Н., Мунћан Н. Процес здравствене неге: практикум за студенте – водич за праксу. Београд: Научна КМД ДОО, 2008.

2. Тијанић М., Ђурановић Д., Рудић Р., Миловић Љ. Здравствена нега и савремено сестринство, V допуњено издање, Београд: Научна књига, 2010. (одабрана поглавља)

3.  Doenges M., Moorhouse M. Application of Nursing Process and Nursing Diagnosis: An nteractive Text for Diagnostic Reasoning 6th Edition. Philadelphia: F.A. Davis Company, 2012.

Методе извођења наставе

Предавања, вежбе (уводне вежбе се реализују у кабинетима школе; остале у наставној бази), консултације, израда семинарских радова, учење за колоквијум и завршни испит

Циљ предмета:
Стицање знања о општим појмовима из законодавства у области здравствене  и социјалне заштите.  Изучавање закона и подзаконских аката којима се правним нормама регулишу права и обавезе здравствених радника, здравствених  сарадника и  корисника здравствене  и социјалне заштите.

Исход предмета:
Студент ће бити оспособљен да уочава, дефинише  и учествује у решавању проблемa из области здравственог и социјалног законодавства са посебним освртом на правне аспекте здравствене неге.

Садржај предмета
Теоријска настава
Увод и значај здравственог  и социјалног  законодавства у здравственој и социјалној заштити и  здравственој нези. Здравствена и социјална заштита, здравствено и социјално осигурање. Закони о здравственој и социјалној заштити.  Заштита становништва од заразних болести, производња и промет лекова и отрова. Индивидуална и социјална права корисника; Права пацијента, Дужности пацијента; Здравствена служба, Делатност и организација здравствених установа, Органи здравствене установе и стручни органи, Сручна тела на нивоу Републике; Здравствени и социјални радници и здравствени сарадници; Квалитет здравствене заштите, провера квалитета стручног рад и акредитација.  Правни аспеки здравствене неге код нас и у свету. Лицене и лиценцирање, коморе здравствених радика и медицинских сестара. Органи Републичке управе у области здравља и социјалне заштите, инспекцијски надзор у области здравља. Законодавство ЕУ у здравству и социјалној заштити.

Литература:

Уџбеник:

1. Тимотић Б, Анђелски Х. Здравствено законодавство, Елит -Медика, Београд, 2004

2.  Савовић М., Прља Д., Степић Д.: Здравствено законодавство, Удружење „Правници за демокрају“, Београд, 2006.

3. Ропац Д, Стаашевић И. Социјално и здравствено законодавство, Медицинска наклада, Дата статус, 2018.

Методе извођења наставе

Предавања, консултације, израда семинарских радова, учење за колоквијум и завршни испит

Циљ предмета:
Да упозна студенте са основама науке и праксе васпитног и образовног деловања, ради оспособљавања за професионални рад на очувању и унапређењу здравља становништва, као и оспособљавање за педагошки рад.

Исход предмета:
Да студенти разумеју педагошке процесе учења и развију способности за процесе васпитања, самоваспитања, образовања и самообразовања у циљу развоја сопствене личности и професионалног идентитета.

Садржај предмета
Теоријска настава
Настанак и развој педагошке науке и педагошких дисциплина. Личност васпитаника, фактори развоја и васпитно деловање.Васпитање у односу на место и време васпитног деловања. Породично васпитање. Основна питања дидактике: појам, функција, дидактички појмови. Настава, дидактички принципи, наставни облици. Наставне методе, дидактички медији. Организација наставе. Објекти наставе. Планирање и припремање наставног рада. Однос између наставника и ученика. Припрема здравственог стручњака за наставника. Пожељне особине наставника. Вежбање у настави. Проверавање и оцењивање у функцији стицања знања, умења, вештина и навика. Захтеви проверавања и оцењивања.

Литература:

Уџбеник:

1. Антонијевић  Р. Утемелење система знања у педагогији: Филозофски факултет Универзитета  у Београду  Институт за педагогију  иандрагогијуhttp://147.91.75.9/manage/shares/Quality _of_education/ Utemeljenje_sistema_znanja_u_pedagogiji.pdf  2014.

2. Трнавац Ћ, Ћорћевић Ј. Педагогија.  Београд  Научна књига, 2010.

Методе извођења наставе

Предавања, консултације, израда семинарских радова, учење за колоквијум и завршни испит

Исход предмета:
Студент ће бити у стању да разуме филозофију сестринства, развој сестринства и здравствене неге кроз историју и посматра здравствену негу као науку.  У свакодневној сестринској пракси примењиваће принципе, методе и моделе здравствене неге. Познаваће методе стицања функција и компетенција. Познаваће мере превенције од заразних болести и настанка стреса. Имаће знања у вези са активностима рада у клиничо-болничкој пракси и примарној здравственој заштити.  Примењиваће етичка начела и користити позитивну комуникацију. Знаће стандарде и критеријуме који се користе у здравственој нези. Учествоваће у спровођењу прогресивне и палијативне неге. Користиће сестринску документацију.

Садржај предмета
Теоријска настава
Појам сестринства и здравствене неге. Развој сестринства и здравствене неге кроз историју. Савремене тенденције у развоју сестринства. Здравствена нега као наука. Повезаност ЗН са другим наукама. Принципи здравствене неге. Методе и модели ЗН. Основне сестринске интервенције. Здравствена нега у клиничко болничкој пракси: врсте пријема, процедуре пријема и  отпуста, хоспитализација деце и странаца. Медицинска и психолошка припрема за хоспитализацију. Здравствена нега у примарној здравственој заштити: стратегије и циљеви. Етика и комуникација у сестринству као основни чиниоци добре сестринске праксе.  Стандарди, критеријуми и нормативи у сестринској пракси.  Заштита медицинских сестара на раду, стрес и професионално сагоревање на раду. Заштита кичменог стуба. Прогресивна нега, палијативна нега и квалитет живота. Сестринске функције и компетенције. Образовање медицинских сестара.

Практична наставa :
Основне сестринске интервенције (асептичне технике, начини примене лекова, виталне функције, ЦВК, оксигенотерапија, катетеризација МБ и узимање брисева). Документација. Активно учествовање у различитим методама ЗН: конструисање и коришћење  различитих врста интервјуа и метода посматрања. Организовање радног дана службе здравствене неге у клиничко болничкој пракси: практична примена медицинске и психолошке припреме за хоспитализацију. Практични приказ пријема и отпуста у болницу са пратећом документацијом. Рад са децом и странцима у току хоспитализације. Организација здравствене неге у домовима здравља. Практични приказ етичких принципа у раду. Вежбање позитивне комуникације у сестринству и решавање конфликта. Упознавање са стандардима примењених у сестринској пракси. Практична примена заштитних средстава на раду. Рад у групи: решавање стреса и професионалног сагоревања. Рад у јединици самонеге, полуинтензивне и интензивне неге. Кућна нега и лечење. Рад у одељењу за палијативну негу и збрињавање умрлог пацијента.

Литература:

Уџбеник:

1.                  Тијанић  М, Ђурановић Д, Рудић Р, Миловић Љ. Здравствена нега и савремено сестринство, Научна КМД, Београд, 2010. (одабрана поглавља)

2.                  M.S. Ambrouz и сарадници: Сестринске процедуре, Дата Статус, Београд, 2010. (одабрана поглавља)

3.                  Autorizovana predavanja

Допунска литература:

1.                  Patricia A. Potter, Anne Griffin Perry, Patricia A. Stockert, Amy M. Hall. Fundamentals of nursing. 9th ed. St. Louis, Miissouri. : Elsevier, cop. 2017.

2.                  Taylor C, Lynn P, Bartlett JL.. Fundamentals of nursing: the art and science of person-centered nursing care. 9th ed. Philadelphia: Wolters Kluwer, cop. 2019.

Методе извођења наставе

Предавања, вежбе, консултације, израда семинарских радова, учење за колоквијум и завршни испит

Садржај предмета:
Теоријска настава
Увод у предмет, здравствено васпитање и здравље, здравствени ресурси, здравствено васпитање и здравствена нега; Глобална стратегија за здрав живот кроз  здравствено – васпитни рад и укључивање шире заједнице у очувању и унапређењу здравља, Стратегија јавног здравља  у Републици Србији (мисија, визија, принципи); Здравствено васпитање – научна дисциплина, појмови здравственог васпитања (здравствена култура, здравствена пропаганда,  емоције, мотивација, потребе, емпатија, ставови, обичаји, навике, понашање, стилови  учења…); Циљеви васпитања за здравље, промоција здравља (светски дан здравља), хумани екосистем и здравствено васпитање, декларација XXI века, принципи здравственог васпитања; Методологија у здравственом васпитању (методика, здравствено васпитни програм, комуникација, комуникација); Методе здравственог васпитања; Здравствено-васпитна средства; Здравствено васпитање у заједници (васпитање за здравље у васпитно-образовним установама); Планирање, реализација и евалуација здравствено-васпитних интервенција у установама примарне, секундарне и терцијалне здравствене заштите као и у заједници; Посебни здравствено васпитни програми (хумани односи међу половима, промоција репродуктивног здравља адолесцената, промоција здравих стилова живота и ризико фактори који доводе до болести); Превенција хроничних незаразних болести (кардиоваскуларне болести, малигне болести, хроничне незаразне респираторне болести, шећерна болест, мускулоскелетне болести); Здравствено-васпитне интервенције у превенција болести зависности (пушење, алкохолизам, наркоманија).

Практична наставa
Уводне вежбе, активна настава кроз – вежбу-радионицу-квиз-приказ случаја… Тема-Концепт здравља-,,Шта значи добро здравље?“; Тема-Упознавање – ,,Очекивања“; Тема-Репродуктивно и сексуално здравље-Тема-,,Ризичан сексуални однос“; Тема-Превенција злупотребе психоактивних супстанци-,,Истине и заблуде о дувану, алкохолу, дроги“;Тема- Ментално здравље младих-,,Шта ја могу да урадим?“; Израда здравствено-васпитног средства, анкетног упитника, припрема и реализација индивидуалног програма; Припрема и реализација часа; Боравак и рад у предшколској установи, школи, у здравственој установи; Сарадња са невладиним сектором, учешће у кампањи, здравственој трибини, базару здравља; Промоција здравља у заједници – учешће  здравственог васпитача у промотивним активностима у складу са препорукама СЗО.

Литература:

Уџбеник:

1.                  Стаменовић М, Здравствено васпитање, Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја, Clipart, 2013;

Допунска литература:

2.                  Кекуш Д. Здравствено васпитање, треће издање, Дигитал Арт, Београд, 2014;

3.                  Приручник ,,Васпитање за здравље кроз животне активности“, Министарство просвете и спотра Републике Србије, 2006. године.

Методе извођења наставе
Предавања, интерактивна настава, метода ПБЛ, консултације, вежбе, семинарски рад.

Циљ предмета:
Стицање основних психолошких знања и оспособљавање студената за примену тих знања у промоцији и унапређењу менталног здравља, свим видовима превенције болести, нези и третману болесника. Упознавање са интегративни приступом менталном здрављу у оквиру целокупности здравља људског бића има за циљ посматрање човека са свим његовим физичким и психичким особеностима истовремено. Стицање знања о психолошким аспектима здравља и појединих болести, као и изучавање психолошких фактора који поспешују или успоравају појаву и развој болести. Стицање основних знања и вештина које могу да олакшају терапијске процедуре. Веома је важно настојање да студенти развију потребу да стечена знања примене у свом практичном раду, схватајући своју значајну улогу у нези болесника. Стицањем основних знања о комуникацији са пацијентима то ће им бити омогућено

Исход предмета:
Психолошки едукован и професионално компетентан медицински радник који ће бити способан да сваког пацијента, без обзира на дијагнозу, посматра као целовиту личност, са свим индивидуалним особеностима. Будући медицински радник биће у стању да препозна сигнале и поруке које му упућује пацијент и на тај начин боље разуме његове изречене и неизречене потребе. Такође, биће у стању да прихвати, разуме и анализира сопствену палету осећања која се појављују у раду са пацијентима,. Усвојена знања омогућавају да будући медицински радник делује подржавајуће и терапијски, а са друге стране заштити себе од стреса који носи овај посао.

Садржај предмета
Увод у психологију. Биолошка база психологије, људски мозак, његова еволуција и принципи организације. Функције мозга. Перцепција: сензорни систем, објекти перцепције, перцепција простора, перцепција покрета, перцепција особа. Свесност и пажња: свесни и несвесни процеси, варијетети несвесног, алтернације свесности. Пажња: пажња и интелектуалне компоненте, процесирање информација, свесност и само свесност. Варијетети учења и упамћивања. Истраживања меморије, еволуција и форме памћења, рано учење, форме раног учења, утискивање, асоцијативно учење (хабитуација, условљавање), психолошка и биохемијска база памћења. Консолидација меморије, физиолошки процеси меморије. Мотивација: хомеостатски нагони-глад и жеђ, награђивање и кажњавање. Нехоемостатски нагони. Секс и репордуктивно понашање. Агресија. Мотивација: когнитивни и социјални мотиви. Конфликт и понашање усмерено ка циљу. Личност: склоп и развој личности, типологије личности. Болест и личност. Личност терапеута и личност његовог болесника. Начини реаговања различитих профила личности према болести. Измене личности зависно од врсте, тока и прогнозе исхода болести. Емоције: природа емоција, теорије о емоцијама. Развојна психологија емоција. Социјална интеракција и емоције. Централни механизми емоција. Ефекти емоција на психичке функције и психофизичко здравље. Комуникација: развој комуникације, порекло, комуникациони процеси. Разлике у комуникацији код деце, одраслих и старих. Вербална и невербална комуникација. Поремећаји комуникације: кризе у комуникацији и њихово превазилажење. Интерперсонални процеси и унутар-групне релације: порекло интерперсоналних односа, развој интерперсоналних односа, везаност, односи у различитим групама. Терапеути и болесници: знање и дијагноза, терапеут и његове емоционалне реакције, комуникација терапеут- пацијент-реципрочни однос у терапији, однос између пацијената на одељењу, “нови“ и „стари“ пацијенти, однос у здравственом тиму ,однос између медицинског тима и пацијената. Завист и захвалност, регресија болесника као реакција на болест и репетиција односа са родитељима у зависној позицији пацијента. Тешка болест-специфичности односа према пацијенту. Смрт, страх од смрти, начини одбране са страхом од смрти. Комуникација са пацијентом у терминалној фази болести, психолошки аспекти умирућег пацијента. Едукација пацијената: учење и емоционални однос, учење о сопственој болести као врста терапијског третмана, начини едукативних приступа, зависно од врсте болести и врсте пацијената.

Литература:
1. Миловановић Р. Медицинска психологија. Виша Медицинска школа, Ћуприја, 2005.

Методе извођења наставе

Предавања, вежбе, консултације, семинарски рад, колквијуми и завршни испит.

Наставник: Нела Мариновић, маст.проф.  језика и књижевности, наставник страног језика

Зорана Јурињак, маст.проф. језика и књижевности, наставник страног језика

Циљ предмета:

Циљ овог предмета је да студенти науче да користе стручну литературу на енглеском језику, да савладају и усаврше вештине писања краћих текстова и порука, да савладају стручну терминологију,  да науче како да одаберу и користе стучне речнике, пронађу релевантне информације на Интернету и упореде и процене вредност информација из осталих доступних извора. Циљ предмета је студенти науче да комуницирају на енглеском језику, самостално производе садржаје, а изнад свега да развију аутономију у процесу учења.

Исход предмета:

На крају семестра студенти ће савладати основну стручну терминологију, специфичне изразе и фразе на енглеском. Студенти ће научити да комуницирају и самостално производе садржаје на енглеском језику. Они ће успешно да користе, организују и напишу  медицински извештај и да одаберу релевантне информације из различитих извора. Студенти ће самостално користити енглески језик приликом писања краћих текстова, формалног и неформалног писма и своје радне биографије.

Садржај предмета

Теоријска настава

Обрада стручних и истраживачких текстова, стручне терминологије, фраза и идиома са посебним акцентом на негу. Вежбање језичких вештина у реалним ситуацијама. Индуктивно и дедуктивно савладавање граматичких јединица имплементираних у реалне потребе свакодневног живота и професије којом се студенти баве.

Практична наставa :

Савладавање вештине писања (формално и неформално писмо; апликационо писмо, писмо жалбе и рекламације, писмо пријатељу, писање професионалне биографије). Савладавање вештине слушања (монолог, дијалог, академски разговор, научно-популарни садржај). Савладавање вештине говора (свакодневне теме и питања, поређење и супротстављање мишљења, дискусија).

Литература:

Уџбеник:

1.  Tony Grice, NURSING 1, Oxford University Press 2010

2.  Nela Marinovic, PRAKTIKUM Engleski u medicini, Viša medicinska škola u Ćupriji, 2006

3.  Раymond Murphy, ENGLISH Grammar inUse Pre-intermediate, Cambridge University Press,2010

4.  Sofija Micic, MEDICINSKI REČNIK, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 2007

5.  English Advanced Learner’s Dictionary, Oxford Press, 2009

Методе извођења наставе

Предавања, консултације, израда семинарских радова, учење за колоквијум и завршни испит

Циљ предмета:

Стицање знања о грађи и функционалним процесима у организму, њиховој међусобној зависности и зависности од утицаја спољашњих фактора, као и функционисање организма као целине у нормалним условима.

Исход предмета:

Стечена знања из анатомије и физиологије омогућавају студенту да прати и разуме остале медицинске предмете, које проучава у току студија. Ово се нарочито односи на клиничке предмете, који се баве поремећајима физиолошких процеса и њиховим лечењем. Студенти ће бити у стању да науче грађу људског тела и да је примене у свакодневној пракси коју обављају.

Садржај предмета

Теоријска настава:

Увод у анатомију. Основна анатомска номенклатура. Општа остеологија. Општа артрологија. Општа миологија. Општа ангиологија. Општа неурологија. Кости и зглобови главе, трупа и екстремитета. Мишићи главе и врата, трупа и екстремитета. Инервација. Анатомија респирацијског и кардиоваскуларног система. Анатомија дигестивног и уринарног система. Анатомија гениталног система мушкарца и жене. Анатомија чула. Анатомија нервног система. Увод у физиологију. Функционална организација људског организма и појам унутрашње средине. Органи и органски системи. Телесне течности, њихове и карактеристике. Организација и функција ћелије, ћелијско дисање, транспорт супстанци кроз ћелијску мембрану. Мембрански потенцијали. Функционалне карактеристике коштаног и мишићног ткива. Физиологија крви. Крвне ћелије, крвне групе, хематолошки индекс. Физиологија кардиоваскуларног и респирацијског система. Физиологија дигестивног и ендокриног система. Физиологија уринарног и гениталног система. Физиологија чула. Физиологија нервног система.

Практична наставa :

Основни анатомски појмови. Грађа, подела и основне анатомске карактеристике костију, зглобова, мишића и крвних судова. Опште одлике и подела нервног система. Кости, зглобови, мишићи, крвни судови и нерви главе, трупа, доњег и горњег екстремитета. Грудни кош: границе, оријентационе тачке и линије, подела. Медиастинум. Анатомија респираторног и кардиоваскуларног система. Трбух: границе, оријентационе линије и тачке, равни, топографске регије, зидови и подела. Трбушна марамица. Слабе тачке трбушног зида. Ретроперитонеални простор. Анатомија дигестивног и уринарног система. Карлица, зидови карличне дупље. Отвори, дијаметри и подела карличне дупље. Анатомија гениталног система мушкарца и жене. Анатомија чула и нервног система. Подела и грађа нервог система. Увод у физиологију. Организација људског организма. Дефинисање унутрашње средине. Органи и органски системи. Телесне течности и карактеристике. Организација и функција ћелије, ћелијско дисање. Физиологија ћелијске мембране. Транспорт јона и молекула. Мембрански потенцијали. Функционалне карактеристике коштаног и мишићног ткива. Неуромускуларна трансмисија. Контракција мишића. Физиологија крви. Физичка својства циркулације. Улоге артеријског и венског система. Физиологија дигестивног и ендокриног система. Физиолошке основе функције и моторике гастроинтестиналног тракта. Секреторне функције дигестивног тракта. Варење. Увод у ендокринологију. Хормони хипофизе, тироидне жлезде, надбубрежне жлезде и панкреаса. Метаболизам калцијума и фосфата. Физиологија уринарног и гениталног система. Ренални проток, гломерулска филтрација и њихова контрола. Репродуктивне и хормонске функције жене и мушкарца. Физиологија чула. Физиологија нервног система.

Литература:

Уџбеник:

Т. М. Јовановић, Медицинска физиологија, Дефектолошки факултет, Београд.2004.

Jovan Dimitrijevic, Christos G. Alexopoulos, Klinička anatomija čoveka sa citologijom,histologijom i embriologijom, Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја, Ћуприја. 2011.

Методе извођења наставе

Предавања, консултације, израда семинарских радова, учење за колоквијум и завршни испит