"По завршеном курсу студенти би требало да: Критички анализирају различите препоруке везане за адекватно планирање, организовање, праћење и вредновање васпитно-образовног рада; Вреднују организацију рада са децом и васпитне поступке у различитим ситуацијама, као и да критички преиспитују импликације тих поступака; Аргументују значај развијања демократских односа, међусобног поштовања и уважавања, значај разматрања различитих перспектива и потреба приликом суочавања са различитим (проблемским) ситуацијама и неприхватљивим понашањем;Објашњавају и илуструју различите врсте игара и игроликих активности и анализирају њихов значај за развој и учење; Осмишљавају могућности комбинације различитих васпитно-образовних метода и облика рада и могућности структуирања средине за учење и рад; Објашњавају основне поступке за посматрање и праћење дечјег развоја и анализирају значај прикупљања података о деци; Тумаче и упоређују начин планирања, организације и евалуације васпитно-образовног рада према различитим моделима. Резимирају могућности стручног усавршавања васпитача и изводе закључке о значају усавршавања. "

Изградити комуникацијске компетенције ненасилне комуникације; Развити активност слушања у функцији конструктивног решавања проблема и ненасилног приступа васпитању и образовању; Овладати техникама социјалне интеракције и комуникације; Овладати вештином тимског рада; Разумети важности комуникацијских вештина за успостављање квалитетних сарадничких односа; Анализирати аспекте добре интеракције и комуникације.

По успешном завршетку курса, студенти би требало да буду способни да: 1.Личним моделом понашања демонстрирају здрави модел живота у својој средини 2. Да буду извор информација о развоју и здравственом стању деце и постојећим установама и институцијама за заштиту менталног здравља, као и општу здравствену заштиту 3. Штите приватност и поверљивост података о здрављу деце и породице, 4. Реализују активности у предшколској установи, које су усмерене ка заштити и унапређењу менталног здравља деце и породице,5. остварују улоге васпитача у инклузивном тиму 6.Евалуирају сопствени рад на заштити, унапређивању и очувању менталног здравља деце и породице.

По завршеном курсу студенти би требало да: Критички испитују, анализирају и упоређују различите (проблем) ситуације, искуства и запажања током професионалне праксе у којима се могу идентификовати природа и квалитет међусобних односа, унутрашња проживљавања и размишљања, осећања, очекивања, тежње, потребе, мотиви и разлози одређених поступака одраслих и деце; Испитују и анализирају различите димензије односа одраслих и деце (начин учешћа, расподела улога, одговорности и моћи, права и положај одраслих и деце); Истражују, препознају и анализирају питања значајна за разумевање професије васпитача (аспекте васпитне праксе који се узимају ‘здраво за готово’, наде и идеале, сумње и бриге, дилеме и загонетке, спорна питања и проблеме), улога и одговорности васпитача у изграђивању односа (начин на који одређене акције - имплицитне и експлицитне склоности и тенденције у понашању - креирају или ограничавају односе, комбинацију могућности, акција и последица акција); Из различитих перспектива анализирају и упоређују акције и реакције деце и васпитача, противречност између намера/циљева и манифестног понашања, поступке у којима се огледа занемаривање етичких димензија и демонстрација моћи; Критички испитују перцепције о деци и њиховој моћи; представе о професији, улогама и одговорностима васпитача; ставове о васпитању и образовању и вредностима у основи васпитно-образовне праксе. Заступају педагогију односа, схватање природе професије васпитача као емоционалне и етичке праксе и схватање васпитача као рефлексивног практичара.

Да се студент упознају са ликовно сценским играма и играчкама; Да стекну одређени степен самосталности васпитно-образовног рада путем игре; Да овладају методама развоја естететског И креативног мишљења детета

Након завршеног курса студенти ће бити оспособљени да: се укључују у дечију игру и култивишу је на различите начине. Да креирају дидактичке игре и игролике активности деце јасленог узраста. Увиде значај и подстичу креативност и стваралаштво деце јасленог узраста. Да усмеравају дечију игру у циљу подстицања развоја самосталности иницијативности, аутентичног израза личности детета.

Студенти ће поседовати неопходна знања и вештине у руковању модерним наставним средствима, самостално креирају образовни софтвер у једном од понуђених софтверских алата, да користе платформе за е-учење. Биће обучени да пронађу образовне садржаје и помогну ученицима у домовима при коршћењу софтвера за савладавање градива; биће способни да оцењују квалитет готових софтверских решења.

"Након завршетка курса, студенти би требало да буду способни да : 1. Дефинишу основне појмове из области психологије дечје игре; 2. Упоређују класичне и савремене теоријске концепте о дечјој игри, развоју и учењу; 3. Критичи процењују вредност различитих врста игара и игровне активности детета, у односу на његов психо-физички развој; 4. Уочавају дијагностички и терапеутски значај дечје игре у различитим васпитним ситуацијама; Препознавају значај традиционалних игара у дечјој субкултури и ревитализују их у складу са сазнан; 5. Структуирају подстицајну васпитну средину за слободну, креативну игру детета, за слободне изборе, бирање и испољавање иницијативе и самосталности детета; 6. Креирају и евалуирају различите врсте игара у оквиру активности којима се подстичу различити аспекти развоја детета. 7. Вреднују различите врсте игара;8. Посматрају, прате и документују игровну активност детета;9.Израђују дидактичке играчке од различитих амбалажних и природних материјала;Сарађују са родитељима, школама и друштвеном заједницом у набавци средстава и материјала неопходних за неспутану игру деце.10. . Евалуирају дечју игру и игролике активности у васпитној групи, као и улоге које васпитачи остварују током игре . "